Биће да тај некакав начин омаловажавања све околине стално постоји, али је био под контролом.
Сада нажалост није.
У неким књигама сам читао, то се води под популарну психологију, да тај који покушава да доминира над околином, да је контролише - у ствари има личну несигурност (мањак самопоуздања), па покушава да се некако смири. Али, то је процес који једе самога себе. Да данас окује сву околину у ланце, сутра би рекао - ланци нису довољни.
Лично могу да сведочим да се Срби из неких крајева (нећу написати одакле) у Београду понашају према остатку Срба свакојако. Раде свом снагом на ономе што су замислили, не обазирући се на последице. Понекад сам покушао да упозорим, да само једна реч може бити довољна да некога "убоде у око". Очекивано, није било освртања на моје речи и проблем је наравно настао, тачно како сам осетио да ће бити.
Чак и према мени је била усмерена једна "напомена"... коју сам ја разумео као "ето, ми дошли, освојили Београд". Нисам одреаговао тада јер нисам склон прављењу буке, али ме је то потпуно уверило у образац који користи друга страна.
Ово време није љубазно, али треба тврдо инсистирати на разговору и разумном понашању.