Bogatstvo srpskog pravoslavlja tj. svetosavlja

[Gedeon]

Mnogi Srbi nisu ni svesni koliko smo mi Srbi duhovno bogati. Da smo cenjeni u celom pravoslavnom i hrišćanskom svetu. U čemu smo to bogati?
Dela svetog vladike Nikolaja, svetog avve Justina Popovića i episkopa Nikodima Milaša su vrh pravoslavne literature.
Sveti vladika Nikolaj je napisao mnogo dela a najpoznatija su "Ohridski prolog" i katihizis "Vera svetih". Tu su i njegova ostala dela koja se takođe rado čitaju i prevode na mnoge jezike.
Sveti avva Justin Popović je napisao dva neprevaziđena dela a to su Pravoslavna dogmatika i Žitija svetih u 12 tomova. Njegova dogmatika je pisana predivnim stilom. Istovremeno i teološki stil i filozofski stil, a razumljiv svima uz pažljivije čitanje. Žitija svetih takođe. Tu je i naučni aparat (fusnote tj. beleške). Predivno.
Dela episkopa Nikodima Milaša su neprevaziđena kad je u pitanju crkveno (kanonsko) pravo. Gledam Ruse kad pišu nešto o crkvenom pravu, obavezno se pozivaju na dela episkopa Nikodima Milaša.
Kod kuće imam i Opštu crkvenu istoriju od oca Jevsevija Popovića. To nije samo opšta crkvena istorija, to je svojevrsna enciklopedija hriščanske istorije i kulture.
A tu su i ostala dela. Imamo čime da se ponosimo. I drugi nas cene više nego mi sami sebe.

 

[Gedeon]

A tek naši srednjovekovni spomenici poput zadužbina naših vladara, kakva je to lepota, kakve freske. Divota.

 

[Neno]

Srpski vladari darivali su bogatstvo u manastire na SVETOJ GORI da čuvaju duh pravoslavlja​

Čitava loza Nemanjića radila na jačanju manastira, a Dušan je dao toliko da je Hilandar i danas vlasnik trećine Atosa

Sveti Simeon i Sveti Sava, kao i cela loza svetorodna Nemanjića, bili su posvećeni Hilandaru. I druge manastire na Svetoj gori bogato su darivali, ulagali u njih i pomagali im na različite načine. Ipak, osim Stefana Prvovenčanog, srpske svetinje posebno su bile važne caru Dušanu. Posle Dušana još trojica srpskih kraljeva boravila su na Svetoj gori, a svaki od ove četvorice vladara posadio je po jedno drvo masline.
Na mestu gde se Dušan sastao s bratstvenicima podignut je Krst Cara Dušana. Tik uz njega zasađena je maslina. To je, inače, jedna od najstarijih maslina na Mediteranu. Punih devet meseci (od 1. septembra 1347. do juna 1348) car Dušan boravio je na Svetoj gori zbog Crne smrti, kako su tad zvali epidemiju kuge koja je ubila trećinu Evrope, odnosno 75 do 100 miliona ljudi. Novac koji je Dušan darovao manastiru utrošen je za objedinjavanje poseda na Svetoj gori.

DUŠANOVE MEĐE​

Međe koje su tad postavljene i danas stoje. Vojna merenja pokazala su da Hilandar poseduje 10.000 hektara zemljišta. Time je Hilandar postao vlasnik trećine čitave Svete gore i ima najveće imanje. To i ne čudi, s obzirom na činjenicu da su od 1342. do 1371. godine Hilandar i Sveta gora bili u sastavu srpske države, odnosno Dušanovog carstva.

Ovom srpskom vladaru pripisuje se izgradnja paraklisa Svetih arhanđela (neposredno ispod pirga Svetog Save, severno od oltara Sabornog hrama). Dušanovi bogati darovi svim manastirima uticali su na odluku da se carici Jeleni odobri da stupi na tlo Svete gore. Dušan je svoj zahtev pravdao time da ona na Svetu goru ne dolazi kao žena nego kao carica.

ČESMA U SAVINOM POLJU​

Drugu maslinu u Hilandaru zasadio je kralj Aleksandar Obrenović. On je po povratku s Olimpijade u Atini 1896. obišao Manastir Hilandar. Nije izostala ni novčana pomoć. Kao uspomenu na susret s kraljem, arhimandrit Vasilije je kasnije u Savinom polju podigao česmu, koja i danas postoji.

Na svom putu za Carigrad kralj Aleksandar Obrenović je 1894. trebalo da svrati u Hilandar, putujući preko Soluna, ali na taj put nije krenuo. Po Ivanu Pavloviću, tadašnjem srpskom konzulu u Solunu, poslao je kao poklon 6.000 dinara u zlatu, koji je konzul 14. decembra 1895. uručio predstavnicima Hilandara (arhimandritu Vasiliju i Damaskinu). Aleksandar je poput cara Dušana zasadio maslinu.

Treće i četvrto drvo masline zasadili su Karađorđevići. Kralj Petar Prvi je tokom posete u spomen-knjigu Hilandara upisao: "U našu srpsku staroslavnu lavru Hilandar došao sam da se poklonim njenim svetinjama i poželim bratstvu i dalje puno istrajnosti u čuvanju ove srpske svetinje. 29. mart 1910. Blagoverni kralj Srbije Petar Prvi."

Četvrto drvo u, inače, jednom od najstarijih maslinjaka 1990. zasadio je tadašnji prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević. Inače, pravo da zasade masilne imali su samo kraljevi.

Ivan Grozni poklonio portrete Svetog Simeona i Svetog Save

U riznici Hilandara čuva se oko 500 ikona nastalih od XII do XIX veka. Najpoznatija među njima je ikona Bogorodice Trojeručice. Najstarija ikona koja se čuva u manastirskoj riznici je Mozaička Bogorodica Odigitrija, nastala oko 1200.

Pored rukopisa, povelja, ikona i knjiga u riznici manastira se nalaze i drugi predmeti neprocenjive vrednosti. Među njima izdvaja se duborezni diptih monahinje Jefimije, koji je posvećen njenom rano preminulom sinu Uglješi Despotoviću, vezena zavesa za ikonostas despotice Jelene, u monaštvu Jefimije (oko 1400), kao i zavesa prvog ruskog cara Ivana IV Groznog, s izvezenim likovima Hrista, ruskih svetaca, ali i Sv. Simeona i Sv. Save.

Republika