Сви смо ми бачени да живимо и да се сналазимо, без да нас је ико питао да ли то желимо. Ако неко покуша самоубиство јер тешко да постоји другачији начин за завршетак живота, и то му не успе, бива затворен у лудари, можда остане осакаћен и без друге шансе да опет то уради. Удруживање зарад самоубиства су забрањена, а то је потребно јер тешко је то учинити и потребно је јако пуно охрабривања и подршке од истомишљеника, док се људи удружују око свакаквих глупости. Еутаназија је табу у већини држава и то је само за одабране. Свако је препуштен самом себи да се сналази ако не жели више да живи. Онај ко пасивно одустаје од живота тај вероватно нигде не ради и нема приходе, можда има пороке, он се за живота уваљује у дугове јер не ради, кажњаван је, уваљује се у здравствене проблеме, живи годинама у неизвесности и казни уместо да има могућност да све то скрати. За живот се можда мора трпети злостављања на послу или од стране бирократије, зашто би неко то трпео?
Свако треба да има права да заврши са животом јер нико ником неће давати паре за живот, давати љубав, пријатељство, здравље, нико нас не плаћа да живимо. Правда не постоји, свако ком се нешто не свиђа ваљда има права да се повуче одатле.
Свако треба да има права да заврши са животом јер нико ником неће давати паре за живот, давати љубав, пријатељство, здравље, нико нас не плаћа да живимо. Правда не постоји, свако ком се нешто не свиђа ваљда има права да се повуче одатле.