Jedan sam od tih što se potpisivao na asfaltu,.. od bandere do bandere (bar 50 metara) mora da ostane trag,..
Tako se na selu (a i u gradu) vežbaju dobri vozači,.. a tako se i razrađuje tvornica adrenalina u muškićima, tako se odrasta, tako se bilduje samopouzdanje.
Sa nekih 14 godina sam to počeo da vežbam,..
Sad to više ne radim,.. ne zbog deficita u adrenalinu već, jer sam se ostvario na drugim poljima.
--------------------------------------------
I malo off-a (sa naravoučenijem).
Koji sahat iza ponoći, u parku, mi mladi momci malog banatskog sela, pevamo glasno,.. al baš glasno,.. ali nije to dernjava,.. neki i znaju da pevaju, a mi koji ne baš, ih pratimo.
Iz obližnje kuće izlazi stari seoski brica - Rada Grga i viče - hebe nam majku svima, šta ga razbudismo,..
--- I eto ga jutrom rano da nas prijavi šefu mesne kancelarije (njegova generacija,.. a među Pevačima je i njegov sin - tog šefa)
- Raadoo, stari druže,.. pa jel mi nismo pevali, kad smo bili k'o oni ? - pita šef sela čuvenog bricu.
Brica, promeni boju u licu , pocrveni, obori pogled i veli:
- Pa znaš, ne tužim ja nji' što pevaju glasno,.. nego ne pevaju složno,..
Setite se,.. svoje mladosti
?
