- Poruka
- 42.736
Da bi postigao planerske ciljeve NATO-a („zahtjeve za sposobnosti“), ministar odbrane Boris Pistorius želi da poveća broj vojnika u Bundeswehru za 60.000. Kritičari smatraju da je potrebno čak 80.000 dodatnih vojnika, s obzirom na to da je ministar odbrane prešao svoj cilj broja vojnika za 2024. godinu za više od 20.000.
U svetlu tog nedostatka, sve više političara zahteva povratak vojnog roka. Bivši ministar spoljnih poslova Joschka Fischer (78, Zeleni), koji je u svojoj aktivnoj karijeri bio odlučni protivnik vojnog roka, izjavio je za „Spiegel“ da je "potrebno ponovo uvesti vojni rok", napominjući da Bundeswehr ima ozbiljan problem sa osobljem.
André Wüstner (51), šef Bundeswehrverband-a, smatra da je „neodgovorno ne pripremiti vraćanje vojnog roka već sada“. Ističe da se ne može stalno ukazivati na pretnje ili davati dodatne obaveze NATO-u, a istovremeno odbijati pripreme za brži rast broja vojnika.
Ministarstvo odbrane takođe ima velike planove za privlačenje novih vojnika, ali o vraćanju vojnog roka još uvek nema reči. Portparolka ministarstva je za BILD izjavila: „Implementacija novih NATO zahtjeva za sposobnosti i postizanje cilja broja vojnika će trajati do kasnih 2030-ih. Najvažnija uloga u narednim godinama će biti pokrivanje tog potrebanja za osobljem i obezbeđivanje operativne spremnosti“.
Ipak, dodala je da „ako budemo imali više kapaciteta nego dobrovoljaca, razmotrićemo mogućnost obavezne regrutacije“. To znači da se vojni rok trenutno ne planira, ali nije ni potpuno isključen.
Kako bi Bundeswehr privukao više vojnika bez vraćanja vojnog roka, šef vazduhoplovstva Holger Neumann (56) se oslanja na kombinaciju mera za poboljšanje atraktivnosti vojske kao poslodavca. Za BILD je izjavio: „Atraktivna plata, dobre mogućnosti za obuku i kvalifikaciju su važne. Međutim, ključno je i uspešno prenošenje smisla vojnog poziva. Tu se radi o stavovima i mentalitetu“.
Falko Droßmann (51), stručnjak za odbranu iz SPD-a, objašnjava da razmatraju i „besplatne vozačke dozvole“ ili „priznavanje semesterskog čekanja za vojnike“. Droßmann, koji je takođe vojnik, tvrdi da je za atraktivnost vojske važno i moderno oružje s kojim bi mogli vežbati. Za njega je jasno: „Ono što su Amerikanci duboko usvojili, mi moramo ponovo naučiti. Ova zemlja i naš način života su vredni odbrane u ozbiljnim situacijama“. Svi smo pozvani da učestvujemo u tome.
Prema Hanzu Peteru Bartelsu (64, SPD), bivšem vojnom komesarcu Bundestaga, još uvek ima dovoljno mladih ljudi koji su spremni da brane te vrednosti. Bartels se poziva na aktuelnu studiju centra za vojnu istoriju i društvene nauke Bundeswehra, prema kojoj bi 60% muškaraca mlađih od 50 godina bilo spremno da fizički brani Nemačku.
Bartels, međutim, ukazuje na problem na drugom mestu: postoji nepromenljiva nepovoljnost, na primer, u poređenju s policijom. „Isprva se uvek dobija samo ugovor na određeno vreme, a ne stalno radno mesto. To dolazi kasnije, možda“. On smatra da sve to ne bi bilo dovoljno da se privuku potrebni vojnici: „Ako Bundeswehr sada treba da postane veći, u pravcu od 250.000 vojnika, to se neće moći postići bez prilagođenog oblika vojnog roka“.
Ovo je dakle situacija u njemackoj
Srbija nije u NATO ali me zanima, posto kako vidimo svi se pripremaju, da li imaju isti problem ?
U svetlu tog nedostatka, sve više političara zahteva povratak vojnog roka. Bivši ministar spoljnih poslova Joschka Fischer (78, Zeleni), koji je u svojoj aktivnoj karijeri bio odlučni protivnik vojnog roka, izjavio je za „Spiegel“ da je "potrebno ponovo uvesti vojni rok", napominjući da Bundeswehr ima ozbiljan problem sa osobljem.
André Wüstner (51), šef Bundeswehrverband-a, smatra da je „neodgovorno ne pripremiti vraćanje vojnog roka već sada“. Ističe da se ne može stalno ukazivati na pretnje ili davati dodatne obaveze NATO-u, a istovremeno odbijati pripreme za brži rast broja vojnika.
Ministarstvo odbrane takođe ima velike planove za privlačenje novih vojnika, ali o vraćanju vojnog roka još uvek nema reči. Portparolka ministarstva je za BILD izjavila: „Implementacija novih NATO zahtjeva za sposobnosti i postizanje cilja broja vojnika će trajati do kasnih 2030-ih. Najvažnija uloga u narednim godinama će biti pokrivanje tog potrebanja za osobljem i obezbeđivanje operativne spremnosti“.
Ipak, dodala je da „ako budemo imali više kapaciteta nego dobrovoljaca, razmotrićemo mogućnost obavezne regrutacije“. To znači da se vojni rok trenutno ne planira, ali nije ni potpuno isključen.
Kako bi Bundeswehr privukao više vojnika bez vraćanja vojnog roka, šef vazduhoplovstva Holger Neumann (56) se oslanja na kombinaciju mera za poboljšanje atraktivnosti vojske kao poslodavca. Za BILD je izjavio: „Atraktivna plata, dobre mogućnosti za obuku i kvalifikaciju su važne. Međutim, ključno je i uspešno prenošenje smisla vojnog poziva. Tu se radi o stavovima i mentalitetu“.
Falko Droßmann (51), stručnjak za odbranu iz SPD-a, objašnjava da razmatraju i „besplatne vozačke dozvole“ ili „priznavanje semesterskog čekanja za vojnike“. Droßmann, koji je takođe vojnik, tvrdi da je za atraktivnost vojske važno i moderno oružje s kojim bi mogli vežbati. Za njega je jasno: „Ono što su Amerikanci duboko usvojili, mi moramo ponovo naučiti. Ova zemlja i naš način života su vredni odbrane u ozbiljnim situacijama“. Svi smo pozvani da učestvujemo u tome.
Prema Hanzu Peteru Bartelsu (64, SPD), bivšem vojnom komesarcu Bundestaga, još uvek ima dovoljno mladih ljudi koji su spremni da brane te vrednosti. Bartels se poziva na aktuelnu studiju centra za vojnu istoriju i društvene nauke Bundeswehra, prema kojoj bi 60% muškaraca mlađih od 50 godina bilo spremno da fizički brani Nemačku.
Bartels, međutim, ukazuje na problem na drugom mestu: postoji nepromenljiva nepovoljnost, na primer, u poređenju s policijom. „Isprva se uvek dobija samo ugovor na određeno vreme, a ne stalno radno mesto. To dolazi kasnije, možda“. On smatra da sve to ne bi bilo dovoljno da se privuku potrebni vojnici: „Ako Bundeswehr sada treba da postane veći, u pravcu od 250.000 vojnika, to se neće moći postići bez prilagođenog oblika vojnog roka“.
Ovo je dakle situacija u njemackoj
Srbija nije u NATO ali me zanima, posto kako vidimo svi se pripremaju, da li imaju isti problem ?
